Mala od Kužine

Mala od Kužine Zaljubljena u Jadran, začine i život “pomalo”
Kvarner mi je dom, Krk srce, a kuhinja – moje kraljevstvo!

Dobro došli u moju kužinu – ovdje se kuha s osmijehom i malo soli s Krka! 🧂❤️
Pomalo by Mala od Kužine ☀️🤌❤️
Private Chef

... kad se danas Otok malo stišal, kad je dan počel popuštat, kad se kroz kužinu uvukal onaj mir koji dolazi tek kad svi...
31/08/2026

... kad se danas Otok malo stišal, kad je dan počel popuštat, kad se kroz kužinu uvukal onaj mir koji dolazi tek kad svi drugi malo uspore...
vratila sam se padeli.
Ne za goste.
Ne za stol.
Ne za slikanje.
Za sebe.
Rižot od blitve iz vrta, zelen i kremast, s kremom od artičoka koja mu je dala onu finu, gorkasto-slatku dubinu.
I uz njega – jedan pravi retro klasik.
Grdobina Parisienne.
Jelo koje me na trenutak vratilo negdje daleko. U neka druga vrimena, u kužine u kojima se kuhalo bez puno filozofije, ali s puno emocije. Malo starinskoga štiha, malo moga danas.
I onda sam sila.
Samo jedan pjat.
Topao, mirisan, moj.
Nakon ciloga dana dela, jedan pjat pun ljubavi.

I znaš ća sam pomislila?
Kako čovik često čeka neku veliku stvar da bi bil sretan.
A zapravo...
nekad je dovoljno da si sam skuhaš ono ča voliš.
Da zemeš prvi zalogaj kad si umoran.
Da kroz maslinik čuješ more.
Da ti zamiriše maslinovo ulje.
Da znaš da je blitva iz tvoga vrta.
I da na kraju kolovoza, dok Otok još gori od litnje tepline, pogledaš svoj pjat i kažeš:
„E, ovo sam baš tribala.“

Tako ja pozdravljam Rujan.
Ne žalim za litom.
Ne žurim prema jeseni.
Samo stojim malo između.
Jednom nogom još va litu, a drugom već va onoj našoj tihoj jeseni koja miriše na zemlju, grožđe, smokve, masline i drva koja će uskoro početi pucketati.

A život?
On i dalje ide svojin puten.
Još jedan krug oko Sunca.
Još jedan Rujan.
Još jedna prilika da zastanemo.
Da pogledamo oko sebe.
I da pogledamo malo dublje va sebe.
Jer lipote ima.
Ima je posvuda.
U starom kamenu koji pamti korake.
U soli na koži.
U smokvi koja se suši na suncu.
U vinogradu koji se zlate pred berbom.
U maslini koja čeka svoj trenutak.
U tišini nakon litnje gužve.
I u tom običnom pjatu koji spravite sami sebi, samo zato ća vas duša na njega vuče.
Samo treba stati.
Udahnuti.
I vidit.
Koliko je lipih čuda pod ovom našom nebeskom kapom.
Odmorite malo, judi moji.
Usporite.
Skuhajte si nešto ća volite.
Sidnite za stol.
I budite tu.
Jer život ni tamo negdje.
Život je baš ovo.
Ovaj trenutak.
Ovaj zalogaj.
Ovaj mir.
I ovaj naš Otok koji, dok mi mislimo da lito prolazi, samo polako okreće novu stranicu.

Voli vas vaša Mala ❤️
Lareto Food ❤️
https://www.facebook.com/share/1D7wGTBj2N/

Sparina na Otoku ne popušta.Uvukla se va stari, izlizani kamen staroga grada, sidi na škalinama, lipi se za kožu i šulja...
31/08/2026

Sparina na Otoku ne popušta.
Uvukla se va stari, izlizani kamen staroga grada, sidi na škalinama, lipi se za kožu i šulja po rivi, pa lungomare na sve četiri bande. More je mirno, teško i teplo, a zrak stoji nad Otokom ki da ni on više nima snage.

Sutra je prvi dan Rujna.
A lito se još neda.
Da se kraj lita pomalo približuje, ne govori nam još ni teplina, ni more, ni sunce. Govore nam ljudi.
Manje ih je na rivi.
Dica još samo ćakulaju o zadnjim danima ferija, a škola je već iza kantuna. Velike fešte su pasale i Otok je malo utihnul. Po konobama se još čuje smih, ali je nekako tiši. Umor se uvukal među ljude. Onaj lipi, slatki umor od lita, od gostiju, od dugih noći, od stalno punoga stola i kuće koja nikad ni prazna
Al priroda već zna.
Biljke gledaju u nebo i čekaju kap kiše. Čuvaju ono malo vode ća su uspele skupit va korenju. Zemlja je tvrda pod nogami, prašnjava i žedna.
Samo se vinogradi još prave važni.
Zlate se po Vrbničkom polju i samo ća nisu počeli šuškat o berbi. Tamo se već osjeti jesen. Grožđe je teško na trsu, sunce ga puni, a polje postaje sve življe.
Smokve se suše.
U vrtovima se skuplja ono ča je ostalo od ljeta.
A oči se, pomalo, sve češće dižu prema maslinicima.
Jer znamo.
Uskoro je njihov red.
I negdi između svega tega, usporila sam i ja.
Moja kužina je ovo lito živila punim plućima. Spravljala se spiza, kuhalo se, smišljalo, peklo, rezalo, slagalo. Bilo je dana kad bi tek predvečer shvatila koliko sam umorna.
Danas sam prvi put malo odahnula.

Ali kad se Otok malo stišal, kad je dan počel popuštat, kad se kroz kužinu uvukal onaj mir koji dolazi tek kad svi drugi malo uspore...
vratila sam se padeli.
Ne za goste.
Ne za stol.
Ne za slikanje.
Za sebe.
Rižot od blitve iz vrta, zelen i kremast, s kremom od artičoka koja mu je dala onu finu, gorkasto-slatku dubinu.
I uz njega – jedan pravi retro klasik.
Grdobina Parisienne.
Jelo koje me na trenutak vratilo negdje daleko. U neka druga vrimena, u kužine u kojima se kuhalo bez puno filozofije, ali s puno emocije. Malo starinskoga štiha, malo moga danas.
I onda sam sila.
Samo jedan pjat.
Topao, mirisan, moj.
Nakon ciloga dana dela, jedan pjat pun ljubavi.

I znaš ća sam pomislila?
Kako čovik često čeka neku veliku stvar da bi bil sretan.
A zapravo...
nekad je dovoljno da si sam skuhaš ono ča voliš.
Da zemeš prvi zalogaj kad si umoran.
Da kroz maslinik čuješ more.
Da ti zamiriše maslinovo ulje.
Da znaš da je blitva iz tvoga vrta.
I da na kraju kolovoza, dok Otok još gori od litnje tepline, pogledaš svoj pjat i kažeš:
„E, ovo sam baš tribala.“

Tako ja pozdravljam Rujan.
Ne žalim za litom.
Ne žurim prema jeseni.
Samo stojim malo između.
Jednom nogom još va litu, a drugom već va onoj našoj tihoj jeseni koja miriše na zemlju, grožđe, smokve, masline i drva koja će uskoro početi pucketati.

A život?
On i dalje ide svojin puten.
Još jedan krug oko Sunca.
Još jedan Rujan.
Još jedna prilika da zastanemo.
Da pogledamo oko sebe.
I da pogledamo malo dublje va sebe.
Jer lipote ima.
Ima je posvuda.
U starom kamenu koji pamti korake.
U soli na koži.
U smokvi koja se suši na suncu.
U vinogradu koji se zlate pred berbom.
U maslini koja čeka svoj trenutak.
U tišini nakon litnje gužve.
I u tom običnom pjatu koji spravite sami sebi, samo zato ća vas duša na njega vuče.
Samo treba stati.
Udahnuti.
I vidit.
Koliko je lipih čuda pod ovom našom nebeskom kapom.
Odmorite malo, judi moji.
Usporite.
Skuhajte si nešto ća volite.
Sidnite za stol.
I budite tu.
Jer život ni tamo negdje.
Život je baš ovo.
Ovaj trenutak.
Ovaj zalogaj.
Ovaj mir.
I ovaj naš Otok koji, dok mi mislimo da lito prolazi, samo polako okreće novu stranicu.

Voli vas vaša Mala ❤️

Lareto Food ❤️

Bez teksta🤷🏻‍♀️❤️😘Recept u knjizi koja uskoro izlazi...
23/08/2026

Bez teksta🤷🏻‍♀️❤️😘
Recept u knjizi koja uskoro izlazi...

Address

Krk

Telephone

+436643139917

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Mala od Kužine posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share

Category