Rodjaci sa sela

Home
Serbia
Beljina
Rodjaci sa sela

Call Directions Website Contact the business

Postovani, sa ponosom vam predstavljamo nas brend "Rodjaci sa sela". Takodje susimo i domace meso, bez hemije, na prirodnom dimu od bukve, susenom na promaji.
(1)

Dobrodošli na gazdinstvo Rodjaci sa sela, domaća hrana, domaća atmosfera, prelepa hrana, smeštaj u apatrmanu na selu, kod Jelene, koja je sa porodicom zamenila život u gradu za život na selu i gde možete doći i uživati u našoj ponudi domaćih jela. Mi smo porodica sa malom decom koja se doselila na periferiju Beograda gde smo osnovali nase malo gazdinstvo, gde u plastenicima uzgajamo sezonsko povrce, koje donosimo na vasu adresu u svezem stanju, kao i u preradjenom. Pored toga, za vas kuvamo stara domacinska jela, po receptima starim po 100 i vise godina, onako kako su nasi stari spremali, bez aditiva, bez hemije. Ako ste se uzeleli prave domace sarme, svadbarskog kupusa, domaceg gulasa, djuveca, domacih pita, starinskih slatkisa, na pravom ste mestu. Sve ovo dovozimo na vasu adresu u Beogradu, Pancevu i Obrenovcu dva dana nedeljno, da mozete da uzivate u pravim zaboravljenim ukusima. Od ove godine, mozete kod nas vikendom provesti dan u terminima rucak i vecera, gde cemo za vas spremati vrhunska jela koja cete retko gde naci. Teletina pod sacem, curetina sa mlincima su samo neka od jela koja cemo spremati ovde za vas kada dodjete sa porodicom da provedete dan daleko od buke i stresa na svezem vazduhu. Sve radimo sezonski, uz puno ljubavi i paznje, tako da prolece i leto fokus je na kuvanim jelima, salatom koju beremo u nasim plastenicima. Pozivamo vas da dodjete kod nas, da vidite kako to rodjaci rade, da vidite nesto novo, a tako staro. Veliki pozdrav od rodjaka sa sela :)

02/10/2026

🕯️ Bliži se vreme slava — a vaši rođaci sa sela spremaju perfektnu slavsku ponudu!
Ne mora domaćica da ustaje u 5, da mesi, secka, kuva i služi. Mi smo već sve spremili — komplet posluženje za 20 ljudi, domaće, bogato, provereno. Vi samo izaberete — mrsno ili posno, a mi donosimo slavsku dušu na vaš sto.
📦 Paketi se mogu korigovati za veći ili manji broj ljudi — po dogovoru.
🍖 MRSNI PAKET — 28.000 RSD
(Ukoliko se bira teletina pod sačem — cena je 31.000 RSD)
Predjelo:
Pita sa mesom
Gibanica
Oval suhomesnatih proizvoda
Ruska salata
Salata sa piletinom i kikirikijem
Glavno jelo:
Sarma
Izbor glavnog jela:
Dimljena butkica
Pečenje praseće
Teletina pod sačem (+3.000 RSD)
Slani rolat
Hleb
Kupus salata
Desert:
Slavski kolač
Žito
Kolači
🐟 POSNI PAKET — 28.000 RSD
Predjelo:
Pita sa pečurkama
Pita sa krompirom i prazilukom
Salata sa kukuruzom i pečurkama
Salata sa tunjevinom
Glavno jelo:
Prebranac
Posna sarma sa orasima i suvim šljivama
Krompir salata
Kotleti šarana
Hleb
Kupus salata
Desert:
Slavski kolač
Žito
Posni kolači
🫙 Domaćinski dodatak — akcijska rakija
Uz svaki pun paket, nudimo flašu domaće rakije od borovnice (0.7L) po akcijskoj ceni od 2.500 RSD. Savršena za zdravicu, za dušu, za goste koji znaju šta je domaće.
🎉 Vi se obucite, dočekajte goste, a mi donosimo slavsku radost na vaš sto.
📞 0640305006. Porudžbine primamo unapred — jer domaćinski se ne radi u poslednji čas, kontaktirajte nas putem telefona ili u inboks.
👉 Slava je svetinja — a posluženje neka bude praznik za sve.

21/09/2026

Jutro familijo,

jutarnja je skuvana, čekam da budim decu za školu, slušam po prvi put u životu Snežanu Savić, ima jednu lepu pesmu, kaže 3 poljupca hoću ja, neću 1. neću 2., ništa manje neću jer tri su za sreću....
Kakva simbolika, juče Sergeju i našem drugu Duletu slavili rodjendan, a pesma mi samo odzvanja.
Ovo četvoro malih juče uživa sa drugarima, spremali smo sve i svašta, a imao sam u grlu knedlu, jer nemaju pojma šta se dešava.
Već počeli "prijateljski" saveti kako da se sklonim sa porodicom, da pazim šta radim, da ne talasam mnogo, a mislim se ljudi, da li stvarno neko misli da sme i može da udari na ovo?
Ogorčen, jer nisam čovek koji je konfliktan, pravičan jesam, ne dozvoljavam na sebe, ali razmišljam, da li je dotle došlo?
Meni, koji sam rodjen ovde, odrastao mislim u najgore vreme, neko savetuje da se sklonim. Ljudi, ja nemam gde, ovo je moja kuća, ovo je moja zemlja, ovo je moja država, a dobijam prijateljske savete da nisam dobrodošao, da osiguram kuću, da osiguram kola....
Pa šta neko misli da postigne stvarno?
Da li neko misli da udari na ovo? Da li je ovo država u kojoj treba da odgajamo decu? Da li treba kao milion ljudi da pobegnem odavde i budem negde stranac ceo život, da učim decu da je negde daleko njihova domovina, ali da smo morali da odemo, zato što nismo podobni? Kao da ćemo negde biti podobniji, kao da će mi neki strani jezik postati maternji, a da treba da obrišem svojih 45 godina života, kao da nisu postojali, samo zato što nije podobno imati svoje mišljenje?
Ovo je test sada za sve nas rodjaci, Srbija ili mafija, nažalost svodi se na to, jer da mi neko šalje tiha upozorenja, pa ne živim film o mafiji, živim život na selu, ali izgleda ni to nije moguće.
Neću da lažem, gledali smo u poslednjih godinu dana Jeca i ja kuće u nekim zemljama, isplanirali posao, škole za decu, ali to stoji kao krajnja opcija, jer ipak se i dalje nadam da smo progledali i da je zora na vidiku.
Da li neko stvarno misli da sam don Kihot?
On je čovek bio heroj, ali onaj ludi, vodio je uzaludne borbe, ali nije imao podršku, dok sam ja običan čovek, koji samo želi da uživa u životu sa svojom porodicom i živi od svog rada, da odgajam decu i učim ih pravim vrednostima i nadam se da nisam jedini, jer ako zora ovde ne svane, onda nas ova zemlja ni ne zaslužuje. Završiće oni škole negde drugde, doprinosiće negde drugde, ali će imati svoj mir.
Zato se zapitajte, da li želimo da razmišljamo tako ili je vreme da se borimo za sebe i kažemo da je dosta.
Hranili smo studente, bio sam pojedinac, onda sam polako video svetlo, jer smo od toga napravili pokret, video sam da ima mnogo rodjaka koji razmišljaju kao ja, pa sam nakon toga udario na ovu lokalnu nakaradnu vlast, pa sam dobio još saboraca, ali sada je vreme za sve nas, samo da postavimo sebi pitanje, da li je dosta?
Da li želimo pretnje, da li želimo savete da nismo dobrodošli ovde u našoj zemlji, ili želimo ono što su nas naša deca naučila, da se borimo za pravi sistem, a kad kažem sistem, mislim na sistem vrednosti, da njihove diplome vrede, da ih ne kupujemo na pijaci, mislim da sistem u zemlji da Zakon bude jednak za sve, da ne učimo decu nemoralu i zlu, jer je to jedini način da profitiraš ovde.
Zapitajte se rodjaci, zora je na pomolu, ali moramo svi olovku u ruke, jer tim potpisom donosimo svetlost, a pustite Snežanu Savić danas, lep je osećaj.

12/09/2026

Jutro familijo,

jedan malo duži post za sve, onako uz jutarnju kafu, da se razbudite, otreznite, razmislite, setite svega u poslednjih 30 godina, dok ovo čitate.
Rodjen 1980.god, prva neka sećanja kao deteta su neki počeci 90ih, tužno sećanje jednog deteta bez roditelja je vezano za zaledjeni hleb iz zamrzivača i tešku nemaštinu.
Posle tamo krajem tih istih 90ih, srednja škola, smrzavanje po učionicama, iscepana jakna, rajsfešlus ne radi, ali to ti je, te ima nastave, te nema nastave, grejanja nema, štrajkovi, bio sam protiv režima, jer je tako bilo u modi.
2000ih krećem svoj posao, malo prodisao, osetio šta znači biti čovek, onaj osećaj da možeš sebi da kupiš patike, a ne odvajaš od usta, medjutim kreću reketi, porezi, shvatiš da ti država umesto majke maćeha, rekoh, ajde kako meni tako i svima, ali skapiram, baš da i nije tako, ispraše mi mozak o demokratiji, ali samo za pojedine, a bolno bilo, moja ledja su fasovala pendreke, nisu svačija, ali opet, nema veze, idemo dalje.
2010tih, oženih se, dobih decu, vidim Vrag odneo šalu, predjemo na selo, pokrenemo sve od nule, da obezbedimo Jeca i ja deci normalan i pristojan život. Uspeli smo, ali uspeli zahvaljujući nama, ne nikome drugome, a da nije bilo te maćehe od države, bili bi još uspešniji.
Nemam kome šta da se pravdam, pametan jesam i stojim iza toga, drčan jesam, jer branim svoje, nisam borac protiv sistema, nego borac za sistem, koji nažalost ovde ne postoji, a imam evo već 45 punih godina.
Prvorodjeni me osvestio dodatno, dete od 14 godina, koje kaže, tata od mog rodjenja ova je vlast, malo mi bi smešno, malo tužno, ali nadovežem se sa, Sine, ista je ona i od tatinog rodjenja, nije do vlasti, nego do sistema.
Pre nekih mesec dva na moru, pričam sa čovekom, stariji od mene 20ak godina, ima četvoro dece, kao i ja, pijemo kafu, oni u inostranstvu, on stekao čovek kuću na moru uz sva odricanja, pa izdaje tamo, a ovim putem Imu posebno pozdravljam, jer sa dve rečenice me zakucao, mada sam to i tražio.
Pitam ga, da li uspeš da sa svih četvoro bar jednom u godini se sastaneš, da budete svi zajedno, a čovek onako sa suzom u oku, kaže još nikad nismo uspeli svi zajedno da sednemo. Vera Islam, čovek iz Pazara, pa pričamo o dešavanjima, kaže na protestu u Pazaru prvi put je zastavu Srbije osetio kao svoju za svojih 60 i kusur leta.
Evo danas sada sedim, pa razmišljam, kao otac, kao suprug, kao domaćin, da li to želim i sebi, ili bilo kome od vas?
Da li želim da svojoj prepametnoj deci kupujem diplome, laktam se sa polusvetom da ih zaposlim, a time postanem njihov rob? Da idem da im skupljam glasove? Svratio sinoć u selu do mesne zajednice, vidim skupili su ljude, uglavnom ih poznajem, doveli su deku od skoro 90 godina za potpis, a čovek posle stopira kući jer je iz susednog sela, odbacili ga kao krpu, čim je potpisao. Oni mladji me gledaju, neke boli uvo, neke bilo sramota kad sam ušao, pa psuju sve redom i izlaze iz onog tužnog reda rodjaci.
Stojim sa onom unikatnom 5xl majicom Pumpaj što sam dobio od mojih Mašinaca, oni me gledaju, ne znaju šta da kažu. Znaju ko sam, ali otkud ja tamo? Samo sam svratio da vidim šta se dešava, a video one iste 90te kojih se kroz maglu sećam, ali takav fleš mi prošao, jer shvatih da je sve isto.
Ne mogu ja rodjaci na tu mračnu stranu, zato i sada pijem ovu kafu, pišem svima, jer ovo je momenat, govorim odavno, najmračnije pred svitanje, ali evo sviće, upravo sada, 6:37h trenutno, ali je vreme da nam i u životu svane.

Dodjite danas, dajte svoj potpis ovoj našoj deci, jer su pokazali da mogu, pokazali da znaju, dve godine sam uz njih, dve godine učim od njih, tako da manite se priča o listi i bilo čemu, ova deca traže sistem, na nama je da ih izguramo do kraja i dovedemo sistem, jer ne želim kao Imo za 20 godina da nekome pričam da su mi deca u belom svetu, da ne možemo jednom u godini zajedno da sednemo na ručak, a kamoli nešto više.
Želim unuke da ljuljam u krilu i pravim zvrčke sa njima ovde, ne da ih gledam preko telefona i aplikacija.
Proći će i naš život, učimo decu ceo život pravim vrednostima, vreme je da se izborimo za njih.
Ono što znam sigurno, ako im sada ne pomognemo, već sam počeo da gledam kuće u inostranstvu, jer pitanje je momenta kada će nas pojesti mrak, nekoga pre, nekoga kasnije, ali ova noć ako se vrati, bićemo iste one babe i dede u redu za nečije potpise u 21h noću, odbačeni kao krpe za nečiji glas, sa kilom šećera u ruci, dok će nam deca biti rasuta širom sveta, jer znam da moja sigurno neće biti ničije sluge, nisam ih tako učio rodjaci, a verujem da niste ni vi svoju to učili, jer srećom ovo je i dalje stranica dobrih ljudi i dobrih vrednosti.
Čak sam sa dobrim ljudima ovog mog atara napravio Barajevo Inicijativa - udruženje gradjana, baš da se borimo za to, lepu jutarnju kafu u ovom našem selu, pa da vidite kako to paori rade, jer ovi paori vole svoju decu, ovi paori imaju kičmu od čelika.
Lep dan vam danas želim i srećne misli, jer rodjaci, zora se budi, ovom olovkom danas teramo mrak iz naših života.

09/09/2026

Jutro familijo,

da se ne bavimo pismima nedostojnima, nego lepim stvarima, a pogotovo dostojnim, evo i vizije kako to treba da izgleda, jer kao što znate, pre 10ak godina smo život u gradu za ovo naše parče raja, ali kako vreme prolazi, sve se menja, pa tako i mi, a ovo je upravo takva priča, koju svaki roditelj treba da priča na svoj način, kako najbolje zna i ume.
Ovo malo čudo je rodjeno pre 12 godina, onako blesavo, a sećam se prvog momenta kada sam je uzeo u ruke, do današnjeg dana, pa sve to pomnožite sa četiri rodjaci.
Pošto je tatina besna glista počela malo ozbiljnije da se bavi sportom, sada se sve menja rodjaci, jer ako se za njih ne borimo, onda ih nismo ni dostojni.
Najlakše u životu reći, nisam ni ja to imao, ne moraju ni oni, pa tom logikom, a volim da je pomenem, u njenim godinama sam jeo zaledjeni hleb, bez podrške roditelja, bez ičega, sa babom i dedom, kojima sam stvarno zahvalan, ali da li isto želim i svojoj deci? Pa naravno da želim bolje, želim najbolje.
Najlakše je sebe pravdati u neuspehu, pa tražiti sada od deteta da bude šampion sveta, a ja sa pola tone u sportu jedino dobar sa kašikom. To je rodjaci licemerje, a ipak smatram sebe ipak malo boljim.
Najlakše je reći, nemam vremena, idi trči po livadama, pa se okrenem i zahrčem.
Ova porodica sada menja koncept posla, menjamo dane za dostave, da bi Svemirki našoj obezbedili mogućnost da se bavi onim čime voli, pa makar nikada ne otišla ni na jedno takmičenje ili bilo gde, jer nismo od onih roditelja da svoje neuspehe sada pokušavamo da ispravimo preko dece. Bogu hvala, uspešni smo u svom poslu, samo želim deci najbolje, kao i svi mi, tako da sada i radimo sve ovo, ali ne podnosimo nikakvu žrtvu, nego se samo prilagodjavamo, da bi bili i dalje svi srećni, jer ako ona nije srećna i ne može da juri svoje snove, kako ja da budem srećan?
Sva ova naša borba je samo za ovo malo stvorenje, u našem slučaju njih četvoro, jeste to brdo odricanja, kuvanja u kuhinji, ugošćavanja ljudi, bezbrojnih priča, ali ovo je naš IZBOR.
Nismo mi žrtve, nego samo roditelji koji žele najbolje svojoj deci, a samo u ovom slučaju to je 3 treninga nedeljno u gradu, uletela je kod fenomenalnog trenera u Zvezdu, pa treninzi kod kuće sa našim Vladom, pa oprema, pa kombinovanje vremena, vožnje i svega, ali samo kada vidite ovaj osmeh, sve vam bude jasno, to tako mora da bude, jer ko sam ja da pokvarim ovaj prelepi osmeh i kažem, nisam to ja imao, ne moraš ni ti.
Koliko god ne želim, to nam povlači paralelu sa ovim društvom, jer ovo dete je prozivano u školi na nacionalnoj osnovi, ovo dete je trpelo sve i svašta, zbog čega?
Ovo isto dete voli svoje selo, voli svoje roditelje, ali voli i da trči, ko sam ja da joj to oduzmem? Ko je taj koji misli da može da skine osmeh sa ovog lica?
Zato sam rekao da decu ne praštam rodjaci, jer se borim za to da ovaj osmeh bude na licu ceo život, da li to bilo trčanje, nauka, ili nešto sasvim treće, ko je onaj koji sme da pokuša da ugasi taj osmeh?
Ovom detetu neće biti kupljena diploma, nego će se sama boriti za to, ali će se boriti na fer način, jer tako je vaspitana, a sport je divan primer, jer uspeh ne možeš da kupiš, a biće uspešna koliko bude spremna da prolije znoja, jer ptići jedan dan izleću iz gnezda, a na nama je da ih naučimo da lete kao pravi orlovi.
Srećno u ovom poduhvato Miro moja, tu smo za tebe do kraja.

04/09/2026

Otvoreno pismo PreCedniku, ali na prvom mestu svim dobrim ljudima koji misle svojim glavama.
Nisam mislio da ti pišem, nisi vredan toga, ne persiram ti, jer ne zaslužuješ moje poštovanje, ali danas, da li greškom ili ne, dobih tvoje pismo, pa rekoh da ti odgovorim.
Neću se baviti lažima i baljezgarijama, to je tvoj stil, jer ipak sam ja čovek sa obrazom, ponosni suprug i otac četvoro dece, a tebi kada se obraćam, obraćam se ujedno i svim tvojim apartčicima koje si postavio širom zemlje da uruše sistem i dostojanstvo u ljudima, ali dečko, nisi uspeo.
Probao si sve, probao si posao da mi uništiš, zamalo si uspeo, zatrpao si me inspekcijama znanim i neznanim, misleći da ćeš me ućutkati, pazi kad nisi uspeo. Privodio si me, čak si preko škole probao da mi namestiš nasilje u porodici, gde je moje ime prozvano, da moju decu pregledaju da se ne daj Bože pojave deca sa nekom modricom, pa da ti dam povoda, ali opet ti kažem, nisi uspeo. Namestio si mi brdo izvršitelja za plaćene račune, platio sam i to nesrećniče, pa makar nemao za hleb, ali nećeš uspeti. Zveknuo si mi i krivične prijave, pa opet nisi uspeo.
Hajde ja da ti odam jednu tajnu, iako sam mladji, za razliku od tebe, znam šta je obraz, znam šta je moral, znam šta su vrednosti, jer nisam ja onaj koji preti da ubije 100 ljudi za jednog.
Zvao si me ustašom preko svojih većnika, blokaderom preko svojih satrapa, sve ću da izdržim, ali jedno si pogrešio, udario si mi na decu dečače, a to ne praštam.
Sve ovo što sam proživeo zbog tebe je samo iz razloga što sam hranio decu na fakultetima, jer moja deca ne treba sutra to da preživljavaju, pa si mislio da svako ko ne misli kao ti treba da nestane. Srozao si mi posao, to ti priznajem, ali onog momenta kad shvatiš da sam poreza platio toliko do sada da sam finansirao tvoje regularne prihode, jer si 35 godina na budžetu koji sam ja punio, sada više neću, jer moja deca su bitnija nego tvoje želje.
Obećavam ti samo to, a i svim tvojim aparatčicima, odgovaraćete, odgovaraćete za sve zlo koje ste doneli ovde, a posebno ćete odgovarati što decu od 11 godina zovu ustašama, Hrvatima, da li veruju u Boga ili Alaha, e to si to doneo meni i mojoj porodici.
Nisi vredan pomena, jer u mojoj kući te niko ni ne pominje, ne mogu deci koju sam učio pravim vrednostima pominjati zlo, jer deca su čista, a ti si uspeo i to da zaprljaš.
Razmišljao sam i da odem odavde, jer je već 10% ljudi iz ove zemlje pobeglo od tebe, ali znaš šta?
Ipak volim ovu zemlju malo više od tebe, jer ja ovu zemlju ne prodajem i ne izdajem, odgajam decu da vole ovu zemlju, ali tebe sigurno ne mogu voleti, jer ti nisi ni zemlja, nisi ni Nepomenik, jer nisi vredan ni pomena.
Da li će mi deca otići sutra kada porastu? Ne znam, borim se da ostanu i da vole ovu zemlju, jer tvoje će proći, jako brzo, a trudićemo se da zaboravimo ovo zlo koje je najgore posrnuće u istoriji ovog naroda, jer imali smo otvorene neprijatelje, ali oni nisu kao ti zabadali nož u ledja, nisu mrzeli svoj, nego tudji narod.
Znaš zašto ti ovo pišem?
Bolji sam čovek od tebe, ne mogu da se merim sa tobom, jer ipak ono u čemu si šampion u mom moralnom kompasu te čini lošim, a decu sam učio drugačije. Čak te ni ne mrzim, jer mržnja nije osobina dobrog čoveka, ne želim ti ni zlo, želim ti samo sudske procese za sve što si učinio nažao ovoj zemlji, ovim ljudima ovde.
Žalim te ponekad, kada mi se uključi ljudskost, ali ni to ne zaslužuješ, jer si uspeo u onome što nije niko, podelio si jedan narod, a to si sve uspeo samo uz pomoć tvojih aparatčika, jer koji će moj deci škola, nek stoji zatvorena, bitno da oni uzimaju milione za prevoz. Znaš li da na 30km od tvoje rezidencije ljudi ne piju Petrus, ali ne piju ni vodu, jer je ni nemaju, pa kada izgori pola sela, bitnije su ti slike puteva koje će moja deca plaćati.
Nema veze, platićemo mi i to, ali ostaćeš u istoriji zapisan kao neko ko se neće ni pominjati, jer će to biti sramota sledećih generacija.
Pratiš telefone, pratiš ti i postove, ne treba da se pravdaš da ne znaš, jer moj telefon pratiš već dve godine, samo znaš šta? Pomenuću opet po ko zna koji put rečenicu jedne moje prijateljice, sve si pokušao, lomio me na sve moguće načine, meso mi kidao sa kosti, ali dečače, ostao je samo čelik, a videćeš, čelik se ne lomi, na čeliku se zubi lome, pitaj ove tvoje aparatčike iz mog atara, eno ih beže kao miševi sa broda koji tone, ali odgovaraćete pred sudom i narodom, možeš još da privodiš, možeš da šalješ i izvršitelje i batinaše, kupiti me ne možeš, probao si i to, preživeću te, jer za razliku od tebe, ja sam čovek, ponosni suprug i otac četvoro dece, a bogatiji sam od tebe, jer me vole, ne vole više Andreja ili nekog tamo, vole mene, imam moju familiju, imam ljubavi, pa živećemo i na suvom hlebu, ali ćemo ti videti ledja, a onda će opet ovaj paor da se digne iz pepela, nisi prvi koji si probao, oni žuti koje pominješ svaki dan su isto probali, pa nisu ni oni uspeli, doduše bili su mala beba za tebe.
Sada da se obratim i vama familijo, dolazi dan kada ćemo gledati sa ponosom ove dane, jer smo pokazali ko je ovde i voli svoju zemlju, svoju decu, pokazaćemo ko su ljudi koji se bore za bolje sutra, a zora je krenula da rudi, držite se rodjaci, uskoro sviće.

30/08/2026

Jutro familijo, jel se spremate za školu hahaha?
Evo pijem jutarnju, imam dostave, danas imamo i rodjendan kod nas, a mrštavci dolaze sa mora večeras.
Ovo malo čudo u kantici sada kreće u četvrti razred, dok prvorodjeni završava osmi, te sledeće godine u ovo vreme ptić uzleće iz gnezda.
Mama je već spremila princes krofne da dočeka decu, spremaju se omiljena jela, kupljene su sveske i knjige, onu malu atletičarku čekaju i patike za trčanje koje je tata obećao, čak su i roze haha, a mislim da smo spremni, sad još samo da se i psihički spremimo, ali imam neki osećaj da se to neće nikad ni dogoditi.
Mina mi je izjavila da sam najbolji za kupvinu garderobe, ali za sveske i ostalo da se ne mešam, jer sam neki krindž, šta god im to bilo hahaha, jer dobila je mukica nekog jednoroga bez roga, ali me ubedjuje da je ona to prerasla haha. Kada će shvatiti da će uvek biti moje male devojčice?
Tek sada shvatam taj odnos oca i ćerki, vidim da ovi muški rastu samo tako, rastu i one naravno, ali nekako ih ja čuvam kao da su male bebe. Diraj sve, ali ćerke ponosnom ocu? Mislim da je bolji sukob sa gnezdom stršljenova iskreno. Jedva čekam da dodju, iako je ovo prvi put da su odvojeni od nas oboje ovako dugo, prijalo nam je samo tako. Nedostaju svakog momenta, ali ovaj osećaj mira ljudi, neopisivo. Nije to merilo nikakvo koliko voliš svoje, jer svaki roditelj najviše voli svoju decu, ali ovaj odmor je prijao i nameravam da ga praktikujem, osećam se psihički zdravije, a jedan stari lisac mi je odavno rekao, treba odmor i od dece ponekad.

Luka je fasovao prvu smenu, već se buni, već vidim ono lenjo ustajanje, ali šta ćemo rodjaci, kreće nam nova školska, kako nama, tako i svima, tako da nema tu neke mudrosti, spremni za izazove i krećemo.

Mira kreće i sa treninzima u gradu, kako ćemo uskladiti nemam pojma, ali jednostavno, to je to, lagano prema svim izazovima, a vam bih familijo sada preporučio u septembru da svratite vikendom na ručak, jer sledeći mesec će nas sve pokidati, pa čisto da vidamo rane haha, jer stres skače na 1000 kada vidiš da su ipak zaboravili da im treba ova sveska, olovka ili lenjir. Čak sam i neke fensi korektore uzeo, kao lepak traka, šta li je već, dok u moje vreme ko je imao onaj beli kao lak za nokte je bio na nivou haha, vreme prolazi, a na nama je da se adaptiramo, jer svaka sledeća godina će doneti opet nešto novo, a do tada rodjaci, idemo klasika, radno i udarnički.
Lep dan vam želim svima, a ja krećem lagano sa današnjim poslom, uživajte.

26/08/2026

Pozdrav familijo, gotovo sa odmorima, od vikenda se vraćamo u stari režim kuvanih jela i dostave na kućnu adresu.
Dostava će ići za sada vikendom, a uskoro spremamo i slavski meni za sezonu.
🥘 Domaća jela — nedeljna dostava (Beograd i okolina)
Dostava nedeljom

Cena dostave: 300 RSD

Besplatna dostava za porudžbine preko 5000 RSD

🍲 Glavna & klasična jela
Punjena paprika — 750 RSD / 500 g

Ćufte u paradajz sosu — 750 RSD / 500 g

Faširane šnicle — 750 RSD / 500 g

Musaka od pohovanih tikvica — 750 RSD / 500 g

Pohovane tikvice — 500 RSD / 500 g

Salata sa piletinom i kikirikijem — 750 RSD / 500 g

Bečke šnicle — 850 RSD / 500 g

Ćuretina sa mlincima — 1000 RSD / 500 g

Sarma — 850 RSD / 500 g

🍛 Variva & kašike
Grašak sa piletinom (čorbasti) — 1000 RSD / 1 kg

Prebranac — 1000 RSD / 1 kg

Domaća supa sa knedlama — 600 RSD / 1 l

🥧 Domaće pite
Gibanica — 500 RSD / 500 g

Pita sa pečurkama — 500 RSD / 500 g

Pita sa mesom — 600 RSD / 500 g

Celokupnu ponudu možete videti na našem sajtu, a mi se polako spremamo za novi režim i početak škole, nažalost bilo je lepo dok je trajalo, a sada krećemo punom parom.

23/08/2026

Jutro familijo,

nema mene, nema pisanja, ali kafa je tu, jer ipak je odmor bio i dalje aktuelan, pogotovo poslednjih dana, jer smo poslali decu na more sa babom i ujakom, a to znači full ladovina haha.
Iskreno, prvi put da su se odvojili od nas na ovoliko dugo, bio je tu i tamo neki prespavanjac kod babe, tetaka, drugara, ali ovo je nova dimenzija.
Sinoć sedim sa Jecom, pijemo kafu, pa sve toliko neobično. Jeca skuvala punu šerpu, gledamo ono i plačemo od smeha, nećemo pojesti jedno 7 dana, realno ne možeš da se navikneš, ali sa druge strane baš prija rodjaci.
Evo i sada kafa, Jeca priča sa babom, sumiraju utiske, ja malo da sednem da pustim misli na livadu, pa nas čeka sada malo sredjivanje, neke stvari koje nismo mogli dok su oni tu.
Ostale su još nabavke za školu, a vreme slava kreće lagano, već nas za 5 dana čeka Gospojina, par keteringa, taman za zagrevanje, ,jer se ispostavilo da je to sada postalo primarno.
Iskren da budem, sezona ovde slabija nego sam mislio, da li je kriza, da li su velike vrućine, ne znam, ali dosta slabije je sve bilo, zato smo lagano i otisšli na odmor, ne razmišljajući previše familijo.
Sada nas polako čeka septembar, škola kreće, ručkovi, izleti, čekaju nas pune ruke posla realno, ali baterije smo napunili za medalju.
Imamo Jeca i ja sada par dana još da uživamo u ovoj tišini, da se prisetimo perioda od pre 15 godina hahaha, mada već mi nedostaju, ali iskreno rodjaci prija bre.
Valjalo bi ovako svake godine, bar na 7 dana da se odvojimo, jer gledam po sebi, psihički sam toliko opušten da ne mogu da vam opišem.
Ovo bih iskreno preporučio svima koji mogu, a nisu iskusili ovaj deo braka, da 7 dana zapalite negde ili pošaljete decu. Doduše naši su več sada veliki, pa je ovo novootkriveno stanje za nas, ali verujte, novu mladost doživljavam.
Od septembra krećemo u naše regularne pohode, jer nam je ovo leto malo bilo čudno da budem iskren, nismo navikli na ovako smanjen tempo, pa nikako da se naviknemo, ali ako se ovako nastavi, biću srećan i naviknut haha.
Odoh sada sa Jecom da uživam u kafi i miru koji imamo, a već od sledećeg vikenda vas očekujemo, odmori su pri kraju, vreme je za naše druženje, a krećemo i sa dostavama u fullu.

14/08/2026

Da se podsetimo Mine moje i mAcarele, ali sutra i prekosutra je spremamo, da se malo opusti i, biće tu i roštilja, mlinci, biće svašta nešto, da se polako aklimatizujemo i spremamo za školu, a pozivamo vas da dodjete, malo reset od pakla i grada, jer ipak kod nas je prijatnije.
Lep vikend vam žele vaši Rodjaci sa sela.

12/08/2026

Jutro familijo,

evo je jutarnja, ali ova je uz sličice, jer došlo vreme da završavamo i ovaj album, za 2026.god, jer ipak tradicija ne treba da se ruši, a fali još jedno 150ak komada, pa idu razmene po grupama raznim, sada je stvarno olakšano, a sve je počelo još 1986.godine.
Moj prvi album da ga se sećam je bio 1986.godine, igralo se prvenstvo u Meksiku, a sećam se tog albuma kao juče, a sad kroz maglu onako razmišljam, to je bio period kada sam ostao bez roditelja, pa da li da mi skrenu misli, ili šta god da je bilo, započela je jedna lepa priča.
Nažalost kroz vreme, te albume sam pogubio, upropastio, jer ipak klinac nije tada znao šta sa tim, pa sam tu priču nastavio 2006.god sa prvenstvom u Nemačkoj, i od tada skupljam svako prvenstvo, kada krene, pretvaram se u ono malo dete, ne diraj me, jure se i lepe sličice haha, klinci me gledaju u neveri, ali jednog dana će shvatiti haha.
Svi su popunjeni, u perfektnom stanju, čuvaju se u najlonskim kesama, štite od prašine, od svih uticaja, tako da ima jedno lepo putovanje kroz vreme koje traje evo već 20 godina.
Nažalost, to je sada kao i sve, postao skup sport, jer su sve doveli na nivo plaćanja, tako da i ovo popunjavanje albuma sada košta, podigli su broj sličica na skoro 1000, ali kad nešto radiđ tako dugo, nema onda izgovora za odustajanje, jer želim da ostavim deci jednu lepu uspomenu u decenijama koje dolaze, jer meni to nije imao ko, pa da li će nastaviti ili neće, to neka bude njihova odluka kada još malo porastu, moje je do tog momenta da to spremam i skupljam, pa ako budu želeli, imaće 30ak godina tradicije do tada.
Što sam stariji više cenim te stvari, više cenim tradiciju.
Imam dve garniture šahovske, jednu od dede, jednu od oca, već klinci igraju na njima, jer taj šah su im igrali i otac, deda i pradeda, pa tek sada kapiram ono što kažu, prenosi se sa generacije na generaciju, a to sam počeo jako da cenim rodjaci.
Isto je i sa našim poslom, ne radim ga da bih to zatvorio, nego se sprema za dalje, da deca ako budu htela, mogu da nastave od onog momenta kada se mi budemo povlačili, pa će opet imati nešto od roditelja, što je krenulo davnih dana.
Želim da im ostavim nešto, da se sledeće generacije sete jednog oca, dede, pradede, čukundede, da je nešto pokrenuo još pre nego su oni udahnuli prvi vazduh na ovoj planeti, pa makar to bili i albumi sa sličicama svetskog prvenstva.
Verujem da ima rodjaka koji skupljaju, pa ako imate duplikata familijo, javite se, da završimo popunjavanje, a ko dodje za vikend sa duplikatima, ima i turu pića od mene :)

Address

Kosmajska 17a
Beljina
11461

Telephone

+381640305006

Website

http://www.rodjacisasela.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Rodjaci sa sela posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Rodjaci sa sela:

Want your business to be the top-listed food & beverage service in Beljina?