„Verovatno ste na dobrom putu ako idete uzbrdo“ –nepoznati autor
Naš put uz brdo je krenuo pre 10 godina. Trebao nam je neki dinamičan hobi. O gajenju nismo znali ništa. O pečurkama takođe. Da sam tada znala kroz šta ću sve prolaziti...učinila bih isto-izuzev što bih redukovala svoju naivnost. Krenuli smo hrabro u pomoćnoj prostoriji od 18 m2 misleći da je sve to jako jednostavno – prostor, vla
ga, vazduh iiii branje... kad ono cvrc. Prve gljive bile su čuvene Šii take. Sada znam da su nam „uvaljeni“ loše prorasli blokovi.Tada nisam. Mada više nije ni važno. Onda sam kupovala na više mesta nešto bolje do sasvim dobre blokove. Pa, iskreno bilo je i prinosa.Ubrzo nisam više želela da dovlačim vodu u blokovima iz raznih delova naše državice i počela sam da ih proizvodim za sebe. Tako smo stigli do bukovača, jer sam tada samo njihovo sertifikovano seme mogla direktno da uvezem iz inostranstva. Uslov je bio da ih gajim u strogo kontrolisanim uslovima, na podlozi koja nije tretirana kako bi proizvod bio potpuno prirodan.Na nagovor moje prijateljice koja je očarana njima proširujem prostor na 50 kvadrata i avantura počinje. Prošavši trnovitim putem, golgotu skupljanja potrebne dokumentacije, naročito dopunaavanja dopuna istih,pilot sertifikacije, pa sertifikacije od nadležne ocenjivačke kuće konačno stigoh do cilja (tada nisam shvatala da je to tek početak) postali smo SERTIFIKOVANI ORGANSKI proizvođači pečuraka –uredno zavedeni i ubeleženi na sajtu resornog Ministarsva, gde se i danas nalazimo..
